Najstariji duvanjski škovacin Stipe Krivić ovih će dana okačiti metlu o klin. No, od nje se ne oprašta rado. Pa, kako i bi, kad mu je metla, uz lopatu i kolica, bila osnovno sredstvo rada punih 40 godina! Upravo toliko vremena Stipe je proveo radeći u Javnom komunalnom poduzeću u Tomislavgradu, uglavnom metući i čisteći glavnu gradsku ulicu.
Zdravlje ga je, kaže, poslužilo i sada ispunjava uvjete za starosnu mirovinu. - Volim raditi i još bih, ali zakon je takav i trebam ići u mirovinu. U početku mi je bilo neugodno raditi ovaj posao, poslije sam se naviknuo i svoga se posla nisam stidio - otkriva nam ovaj radišni čovjek. Ustaje se rano, oko četiri sata, a na spavanje odlazi oko 23 sata. Kada dođe u grad čeka na početak radnoga vremena, poslije kojega se nerijetko stopirajući vraća kući, u Prisoje. Tamo ga čeka supruga kojoj pomaže oko blaga i kućnih poslova. U rodnom selu zovu ga Stipe Talijanov. Po očevu je nadimku Talijan, iako ni jedan ni drugi nemaju nikakve veze s Italijom, kaže Stipe, koji nije od velike priče, ali je vedra duha i o svakomu ima dobro mišljenje. Upoznao je naše loše navike, ali ih ne kudi. On će pokupiti papiriće i smeće, koje, kako reče, uglavnom bacaju školarci. I kolege su mu, veli, dobre. Neki rade teške poslove, ali na naš upit ima li onih koji sjede i čekaju plaću prekriženih ruku, odgovara, da takve nije upoznao. -Tko je bio sa mnom, taj je uvijek radio. Pristao je da ga fotografiramo ali… - Ne mogu tako, kaže. Moram uzeti metlu. U šali ga pitamo voli li lišće? Smije se i odgovara potvrdno. - Kad ne bi bilo lišća, ne bi bilo ni posla! U našoj blizini je i skupina duvanjskih mladića i djevojaka. Sjede pred kafićem i dobacuju - Uslikaj nas! Nasmiješili smo im se i snimili ih. Stipi želimo zdrav i dug život, pristojnu i urednu mirovinu. Ništa manje ovaj čovjek ne zaslužuje! I ako ste ga katkada povezli, budite zadovoljni jer učinili ste dobro djelo. Stipe je stopirao samo kad je to morao.
